Savet farmaceuta

Kontrolišite zdravlje bar jednom godišnje:
• Krvni pritisak < 140-90mmHg
• Šećer u krvi • Ukupni holesterol < 5mmol/l
• LDL (loš holesterol) < 3 mmol/l • HDL (dobar holesterol) > 1mmol/l

Kućna apoteka:
U svakoj kući treba da postoji kutija za lekove, po mogućnosti pod ključem, koja se čuva na hladnom i tamnom mestu, zaštićenom od svetlosti i vlage, van domašaja dece. Preporučujemo da kutija sadrži lekove i pomoćna sredstva koja se izdaju u apotekama bez recepta i koja se koriste kod manjih zdravstvenih problema.
šta bi trebalo imati u kućnoj apoteci :
Uobičajeni lekovi:
1. jedan analgetik (npr. paracetamol)
2. čepiće, tablete protiv temperature i bolova za decu
3. lek protiv povraćanja, proliva, kiseline u želucu, grčeva
4. pastile protiv bolova u grlu
5. sirup za suvi i zreli kašalj
Rane, opekotine, povrede:
6. antiseptik za rane
7. preparat za opekotine
8. mast ili gel za otoke, istezanja
9. preparat za zaustavljanje manjeg krvarenja, hanzaplast, sterilna gaza, zavoj, flaster
Ostalo:
10. fiziološki rastvor (za ispiranje nosa ili očiju)
11. toplomer
12. makazice
13. pinceta
14. mast protiv uboda insekata
saveti:
• Stavite vašu kućnu apoteku na suvo mesto, koje nije podložno promenama temperature i vlage (ne iznad grejnog tela).
• Uvek pročitajte uslove skladištenja leka i čuvajte uputstvo za upotrebu.
• Postavite je visoko, tako da deca ne mogu da je dohvate i zaključajte je, da izbegnete nezgode. Ne zaboravite da je najveći broj trovanja kod dece izazvan lekovima.
• Iz predostrožnosti, lekove koji stoje u frižideru čuvajte u plastičnoj kutiji na kojoj ćete nacrtati crveni krst.
• Zapišite na pakovanju datum otvaranja kapi, masti ili sirupa (rok upotrebe više ne odgovara onom pre otvaranja originalnog pakovanja)
• Posmatrajte: nemojte uzimati lek koji je promenio boju, oblik ili boju.
• Pre upotrebe lekova obavezno pogledati rok trajanja i nikako ne upotrebljavati lek sa isteklim rokom. Lekove sa isteklim rokom trajanja odnesite do Apoteke 2, ul.Abraševićeva 32,Vršac, jer je to farmaceutski otpad i treba da bude adekvatno uništen.

Savet farmaceuta za vikened, piknik, godišnji odmor.. Putna apoteka:
U vreme godišnjih odmora, ukoliko planirate putovanje, predlažemo da se u vašoj torbi nađu osnovni lekovi i medicinska sredstva kao što su:
1. Sredstvo protiv mučnine u vožnji (po potrebi popiti pre polaska na put),
2. Toplomer, lekove za skidanje temperature (za decu i odrasle),
3. Sredstvo za rehidraciju (za nadoknadu izgubljene tecnosti – caj od nane, kamilice, gotova slana supa iz kesice….)
4. Sredstvo protiv dijareje i stomacnih tegoba,
5. Preparate protiv uboda insekata, raznih alergija,
6. Prvu pomoc za ozlede u slucaju pada: zavoj, gazu, hanzaplast, sredstvo za dezinfekciju rane, vlažne maramice, antibakterijski gel za suvo pranje ruku,
7. Protiv kašlja i gušobolje – obavezno imajte pri ruci sirup na bazi bilja koji ce vam umiriti kašalj, oriblete ili sprej za dezinfekciju grla i usta,
8. Hroničari- na put obavezno treba da ponesu i svoju redovnu terapiju.

Da bi zaštitili svoju kožu i izbegli opekotine, OBAVEZNO ponesite i:
1. Kremu za suncanje sa visokim faktorom zaštite od sunca,
2. Preparate za negu kože posle suncanja,
3. Sredstvo protiv opekotina od sunca.
Ukoliko odlazite na vikend ili piknik, odnosno bilo gde u prirodu, vašu putnu apoteku upotpunite još i sa jodom za rane i sredstvom protiv krpelja.
Za svaki savet obratite se svom farmaceutu u Apoteci Vršac, gde možete kompletirati svoju putnu apoteku.

Savet farmaceuta -šta je potrebno kada dođe beba?
1. Čaj za bebu protiv grčeva
2. Sterilna gaza i antiseptični rastvor za negu bebnog pupka
3. Soda bikarbona za čišćenje bebinog jezika
4. Kutija adaptiranog mleka – za svaki slučaj
5. Termometar za prostoriju u kojoj beba boravi
(optimalna temperatura sobe u kojoj beba boravi treba da bude 22C, a pred kupanje i do 24C)
6. Termometar za vodu u kojoj se beba kupa
(voda za kupanje treba da bude zagrejana na 37C)
7. Bebi toplomer
8. Bebina prva flašica sa cuclom
9. Cucla laža i cucle za flašicu (za taj bebin uzrast)
10. Četka za čišćenje flašica
11. Asepsol za dezinfekciju
12. Alkohol 70%
13. Sredstva za higijenu i negu osetljive bebine kože (kupke, šamponi, mleko)
14. Bebi zaštitna mast-krema za guzu
15. Mast sa ribljim uljem za negu bebine kože
16. Čaj od kamilice za čišćenje kože lica
17. Bebi češljić i četka za kosu
18. Pelene za jednokratnu upotrebu
19. Bebi vlažne maramice
20. Pumpica za čišćenje nosa
21. Makazice za nokte

ŠTA MAJKAMA MOŽE DA ZATREBA?
1. Pumpica za izmuzavanje mleka i veštačke bradavice
2. Mrežasti ulošci
3. AD uljani rastvor
4. Soda bikarbona

Savet farmaceuta za OPŠTU DIJETU:
Opšta dijeta je vrsta dijete koja zadovoljava energetske i hranljive potrebe. Hranljive namirnice koje se koriste za opštu dijetu su različite. Izbor zavisi od ekonomskog stanja, kulturnih navika, godišnjeg doba.
JELOVNIK
Doručak: Zobene pahuljice sa posnim mlekom.
Užina: Sendvić od integralnog hleba sa pilećim mesom.
Ručak: Testenina sa varivom (brokoli, žuti pirinač…) zelena salata, kupus salata.
Užina: Jabuka, ceđena naranđa.
Večera: Salata od tune i jogurt ili piletina sa varivom.
• Rasporediti namirnice u pet ili više obroka kako bi umanjili zapreminu pri svakom uzimanju.
• Razmak između obroka ili unosa tečnosti ne sme da bude duži od tri sata.
• Uzimajte u malim količinama ili povremeno namirnice koje sadrže masti. Izbegavajte veoma slanu,kiselu i začinjenu hranu.
• Ne uzimajte gazirana pića, a kafu zamenite blagim biljnim čajevima (ruzmarin, žalfija…)..
• Ne koristite šećer u velikim količinama
• Izbegavajte veoma tople ili veoma hladne namirnice pošto iritiraju želudac.
Za sva dodatna pitanja možete se obratiti za savet u Apoteci 1, ul.Dvorska 5, Vršac nešoj: Adrijani Milčić-viši dijabetičar nutricionista koja vam svakodnevno stoji na usluzi.

Upitnik procene rizika za razvoj tipa 2 dijabetesa:

Pitanje Odgovor Bodovi
Starost
64 4

Indeks telesne mase (kg/m^2)
30 3

Obim struka (u mm)
M < 94 Ž< 80 0 M 94-102 Ž 80-88 3 M >102 Ž > 88 4

Dijabetes u porodici?
NE 0
DA (bliski rođaci) 3
DA (prvo koleno) 5

Da li se bavite fizičkom аktivnošču minimalno 30 minuta dnevno?
DA 0
NE 2

Koliko često jedete povrće ili voće?
Svaki dan 0
Ne svaki dan 1

Da li ste ikada koristili lekove za sniženje krvnog pritiska?
NE 0
DA 2

Da li Vam je ikada izmerena роvišеnа vrednost šećera u krvi?
NE 0
DA 5

Rizik za razvoj tipa 2 dijabetesa u narednih 10 godina je:
Zbir bodova i stepen rizika:
20 Vrlo visok
Ukoliko i jedan rizik postoji obratite se dipl.farm.Tataijani Trohi, koja vodi pilot projekat:prevencija dijabetesa.

Savet farmaceuta za ishranu pacijenata sa gorušicom
Gorušica, osećaj pečenja iza grudne kosti koji se podiže od stomaka ili donjeg dela grudi ka vratu, najčešći je simptom refluksne bolesti i javlja se kod najmanje 75% pacijenata.

Saveti
1. Lekove protiv česte pojave gorušice treba uzimati isključivo po preporuci lekara a nikako samoinicijativno ili po preporuci nestručnih osoba.
2. Opustite se pre i nakon obroka i jedite sedeći lagano tako da obrok traje 15 do 30 minuta. Nemojte prileći odmah nakon obroka ili ići na spavanje odmah posle večere. Pokušajte da spavate sa malo višim jastukom, a umesto leškarenja na krevetu, zavalite se u fotelju.
3. Najbolje je ishranu rasporediti na pet ili više manjih obroka u toku dana. Ovakim načinom ishrane želudac se puni samo delimično, tako da se smanjuju uslovi za njegovo “prepunjavanje”.
4. Razmak između obroka, užine ili napitaka ne sme biti duži od tri sata.
5. Jake začine u pripremi hrane treba izbegavati. U jake začine spadaju: beli luk, crni luk, biber, aleva paprika, paradajz, paprika. U jako začinjenu hranu spadaju mesne prerađevine: narezak, kobasica, salama, pašteta, gulaš, suva slanina…
6. Preporučuju se sledeći začini koji povoljno deluju na varenje: mirođija, lovor, majčina dušica, majoran, ruzmarin…
7. Poželjno je pripremati hranu sa što manje masti i tako da hrana posle priprema sadrži manje masnoće. Najpogodnije je kuvanje hrane u vodi ili na pari, dinstanje ili grilovanje. Treba smanjiti broj obroka za koje se hrana priprema prženjem ili pohovanjem.
8. Masnu hranu treba izbegavati ili je povremeno uzimati u manjim količinama. Ne preporučuje se: slana, ljuta ili kisela hrana.
9. Ne preporučuju se masni i jaki sosevi koji sadrže: žumance, pavlaku, ulje, sir i paradajz, jer pospešuju gorušicu.
10. Čaj od nane treba da izbegavaju ljudi koji imaju problema sa gorušicom, jer, iako nana deluje umirujuće, ona opušta mišiće u jednjaku i omogućava takozvani želudačni refleks.
11. Kafu sa kofeinom ili kafu bez kofeina treba zameniti nekim blagim čajem, od ruzmarina, žalfije ili sl.
12. Alkoholna pića sa visokim procentom alkohola treba potpuno izbaciti. Povremeno se mogu koristiti blaga alkoholna pića kao što su vino ili pivo, ali nikako na prazan stomak.
13. Nikako ne treba piti gazirane napitke niti koristiti jake slatkiše i šećer u velikim količinama.
14. Vrele napitke i supe, kao i ledene namirnice, treba izbegavati zato što iritiraju želudac. Poželjno je jesti toplu ili mlaku hranu i piti napitke umerene temperature.
15. Higijena usta je veoma važna u borbi prtiv gorušice (redovno pranje zuba, zdravi zubi…).
16. Pušenje i duvanski dim višestruko pospešuju gorušicu jer: suše usta, iritiraju sluzokožu želuca i pojačavaju kiselinu u stomaku.
17. Treba smanjiti vreme provedeno u sedećem, klečećem ili pognutom stanju (sedenje, gledanje televizije, rad za komjuterom, duga vožnja automobila…), a ukoliko to već morate da radite, onda povremeno pravite pauze za šetnju, stajanje ili razgibavanje.
18. Ne savetuje se tesna odeća koja steže pojas i vrši pritisak na stomak.
D E C E M B A R – S V E T S K I D A N B O R B E P R O T I V S I D E
AIDS je bolest koja se poslednje dve decenije 20.veka smatra epidemijom a danas i predstavlja veliki zdravstveni i socijalni problem.

Jedna od osnovnih metoda prevencije HIV-a,a samim tim i AIDS-a je pravilno informisanje stanovnistva kroz zdravstveno vaspitne programe koji moraju biti tako kreirani da zainteresuju ljude da sacuvaju svoje zdravlje.Treba ih ujedno i vaspitati protiv ’’zigosanja’’onih koji su vec zarazeni i bolesni.

Porodica nedvosmisleno igra vaznu ulogu u vaspitanju mladih jer u njoj mladi po prirodnom toku dogadjanja dobijaju prve informacije.

Roditelji su najvazniji posrednici zivotnih vrednosti i uzora.

Skola,takodje ima znacajnu ulogu.

Pri razgovoru o AIDS-u, koji je tesno povezan sa ljudskom seksualnoscu, nastaju teskoce.Uzrok tome je nedostatak znanja, osecanje srama ili cak neopravdan strah, da razgovor o seksualnosti deca ne bi razumela.

SIDA je poslednji i najtezi stadijum infekcije HIV-om.To je bolest i to neizleciva bolest,koja u svojoj osnovi ima potpuno propadanje odbrambenih imunoloskih funkcija organizma.Od side moze oboleti svako bez obzira na uzrast,pol ili rasu.Medjutim vazno je napomenuti da sidu cesce dobijaju odobe koje se rizicno ponasaju.

RIZICNO PONASANJE:

• Osoba koja ne koristi kondom uvek i pri svakom polnom kontaktu
• Koja ima vise seksualnih partnera ili ih cesto menja
• Koja je sklona vezama ’’jedno vece’’
• Koristi zajednicki pribor za pripremanje i ubrizgavanje droge
• Bez zastite dolazi u dodir sa ljudskom krvlju i sekretima

SIDA SE PRENOSI :

• Polnim odnosom( vaginalnim, analnim, ili oralnim ), dubokim vlaznim poljupcem sida se moze preneti samo ako postoje krvarenje u ustima, jer krvne celije sadrze virus. Ukoliko krvarenja nema, poljubac nije nacin kojis se sida moze preneti.
• Sa inficirane majke na dete u toku trudnoce,porodjaja ili tokom dojenja.Rizik da se rodi zarazeno dete je 30 odsto.
• Putem zarazene krvi ( kod intravenskog uzivanja narkotika koriscenjem pribora za spravljanje i ubrizgavanje droge). Retko se moze preneti nesterilnim- krvlju kontaminiranim proborom za : brijanje,busenje usiju,tetovazu,akupunkturu,kozmeticke i pedikirske usluge.

SIDA SE NE PRENOSI:

• Kasaljanjem
• Kijanjem
• Rukovanjem
• Poljupcem u obraz
• Koriscenjem istog toaleta,peskira,casa i pribora za jelo
• Boravkom u istoj prostoriji,skoli,radnom mestu,autobusu
• Pruzanjem prve pomoci( osim ako se ne dolazi u direktan kontakt sa krvlju unesrecenog)
• Kupanjem u bazenu
• Ubodom komarca

PREPORUKE:

• Obezbediti osobama koje zive sa HIV-om zdravstvenu zastitu u skaldu sa vodicima dobre prakse i standardima kvalliteta
• Obezbediti svim osobama koje zive za HIV-om jednaku zdravstvenu zastitu na svim nivoima
• Ojacati kapacitete primarne zdravstvene zastite za obezbedjenje kicne nege i lecenja
• Obezbediti kontinuirane edukacije zdravstvenih radnika i saradnika ukljucujuci i smanjivanje svih oblika diskriminacije i stigmatizacije inficiranih i obolelih
• Deci koja zive sa sidom obezbediti odgovarajucu zdravstvenu zastitu u skladu sa standardnim terapijkim protokolom
• Izgraditi poverljiv sistem koji povezuje institucije zdravstvene i socijalne zastite na svim nivoima usmerene ka ljudima koji zive sa sidom

Z A S T I T A

Opasnost od infekcije pri medicinskim manipalcijama i terapijskim postupcima svedena je na minimum i u nekim slucajevima je gotovo potpuno eliminisana.Svaki od dobrovoljnih davalaca krvi, tkiva i organa za transpalntaciju ili sperme,obavezno se testira na virus side.U pogledu seksa,jedini potpuni sigurni nacin zastite od side je uzdrzavanje od polnih odnosa.Medjutim,razumnim ponasanjem u izboru partnera i upotrebom kondoma ovaj rizik gotovo da ne postoji.
Izborom partnera: osoba zarazena virusom side najcesce se fizicki ni po cemu ne razlikuje od zdrave osobe.Tek u poslednjoj fazi oboljenja primecuju se znaci opsteg propadanja organizma.Zato se mora upoznati osoba sa njenim navikama i rapitati se o proslim vezama.
Oprezan treba biti i u frizerskim salonim za muskarce(izbrijavanje) kao i u kozmetickim salonima gde higijenski nivo nije zadovoljavajuci,u salonima za pedikir i pirsing,posebno treba obratiti paznju na pribor za rad.

PREZERVATIVI

• Treba ih kupovati iskljucivo u apoteci
• Proveriti rok trajanja
• Proveriti da li je elektronski testiran
• Cuvati ga od izvora toplote
• Ne nositi ga u dzepu ili novcaniku duze od 24 sata
• Koristi ga jednokratno
OKTOBAR, SVETSKI DAN HRANE
Obeležavanje Svetskog dana hrane, 16. oktobar, ustanovila je Organizacija za hranu i poljoprivredu ujedinjenih nacija(FAO). Cilj kampanje je informisanje najšire populacije za sticanje znanja u vezi sa zdravljem i pravilnim navikama u ishrani; formiranje ispravnih stavova i ponašanja pojedinaca, a posebno dece i omladine.

Istraživanja u Srbiji pokazuju da su zastupljene pogrešne navike u ishrani u svim kategorijama stanovništva, od dece do starijih osoba, što predstavlja značajan faktor rizika od oboljevanja i umiranja od masovnih nezaraznih bolesti, od kojih u našoj sredini prednjače bolesti srca i krvnih sudova i maligne bolesti. Prema podacima Ministarstva zdravlja iz 2006.godine, (Istraživanje zdravlja stanovnika Republike Srbije), u Srbiji je prosečna vrednost indeksa telesne mase odraslih stanovnika preko 20 godina iznosila 26,7kg/m2. Sa prekomernom telesnom masom je registrovano 54,5%, od toga 18,3% gojaznih i 36,2% predgojaznih. Pothranjenih je bilo 2,3%. Kod dece i omladine od 7-19 godina zabeleženo je 11,6% umereno gojaznih i 6,4% gojaznih, što predstavlja porast u odnosu na 2000.godinu, kada je umereno gojaznih bilo 8,2%, a gojaznih 4,4%.

Dve trećine odraslih stanovnika je slobodno vreme provodilo neaktivno, a skoro trećina zaposlenih se bavi sedenternim tipom posla. U odnosu na 2000.godinu porastao je procenat dece i omladine koji su slobodno vreme koristili bez fizičke aktivnosti.

Korišćenje životinjskih masti za pripremanje obroka je zastupljeno kod 33,8% stanovnika, a najviše u Vojvodini 43,8% i zapadnoj Srbiji 44,5%.

U 2006 godini više od polovine stanovnika (57,2%)je koristilo u ishrani beli hleb, a svega 14,8% stanovnika crni, ražani i slične vrste hleba. Manje od jednom nedeljno ribu je jelo 48,7% odraslih stanovnika. Sveže povrće svakodnevno konzumiralo je oko 55%, a voće 44% stanovnika. Svaki peti odrasli stanovnik Srbije pri izboru načina ishrane nikad nije razmišljao o zdravlju.

Često pominjana «Šifra zdravlja» sadrži nekoliko elemenata koji spadaju u domen pravilne ishrane: 0-podrazumeva da se ukine pušenje; 3-svakodnevna šetnja od 3 km; 5- pet dnevnih obroka voća i povrća; 140- sistolni krvni pritisak ispod 140; 5-ukupan holesterol niži od 5 mmol/l; 3- «loš» holesterol niži od 3 mmol/l; 0- održavati idealnu telesnu masu, bez promena.

Drugi, veoma važan aspekt pravilne ishrane je zdravstvena bezbednost namirnica, jer zdravstveno ispravna hrana smanjuje rizik od raznih bolesti koje nastaju unošenjem kontaminirane (zagađene) hrane biljnog ili životinjskog porekla.

Najvažnije preporuke za bezbednost hrane su:

1.Održavanje lične i opšte higijene (uključujući i radne površine, pribor za jelo i pripremu hrane, kao i zaštita namirnica od insekata i glodara)
2.Odvajanje svežih namirnica od kuvanih jela
3.Dovoljno duga priprema hrane na visokim temperaturama (posebno mesa, živine, jaja i morskih plodova)
4.Čuvanje hrane na propisanoj temperaturi
5.Upotreba higijenski ispravne vode i svežih namirnica kontrolisanog porekla.

Оstvаrivаnjе prеdviđеnih акtivnоsti оmоgućеnо је zајеdničкim аngаžоvаnjеm zdrаvstvеnih i оbrаzоvnih ustаnоvа, uz učеšćе zаpоslеnih, učеniка i njihоvih rоditеljа, mеdiја (štаmpе, tеlеviziје, rаdiја), društvеnо-humаnitаrnih, spоrtsкih, rекrеаtivnih, кulturnih i drugih оrgаnizаciја i udružеnjа.
SVETSKI DAN BORBE PROTIV RAKA
Svetski dan borbe protiv raka obeležava se danas širom sveta sa ciljem da se objasni kako rizik od nastanka te bolesti može znatno biti smanjen kroz jednostavne mere prevencije, najavila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

Svake godine više od 12,5 miliona ljudi u svetu dobije dijagnozu raka i 7,5 miliona ljudi u svetu umre od nekog oblika ove bolesti. Ukoliko se ne preduzmu neke mere, do 2030.god. očekuje se udvostručavanje broja obolelih i umrlih od raka. Najbrži porast javlja se u nerazvijenim i zemljama u razvoju (više od 70% svih smrtnih slučajeva rakaje u ovim zemljama), gde su raspoloživa sredstva za prevenciju, dijagnostiku i lečenje raka ograničena ili nepostojeća.

Vodeći uzroci obolevanjai umiranjaod rakai kod nas i u svetu su gotovoidentični.
Muškarci u našoj sredini najviše obolevaju od raka pluća, debelog creva, prostate, mokraćne bešike, želuca i pankreasa. Kod žena maligni proces se najčešće lokalizuje na dojci, debelom crevu, plućima, grliću materice, telu materice i želucu. Tokom poslednjedecenijeobolevanjeod svih oblikarakau Srbiji poraslojei kod muškaracai kod žena.

Kada se radi o umiranju, naša zemlja se nalazi u grupi zemalja Evrope sa visokim stopama smrtnosti od svih oblika malignih tumora, posebno kod debelog creva, malignih tumora dojke i raka grlića materice.

Međutim, nisu sve vesti loše. Oko 30-40% slučajeva oboljevanja od raka se može sprečiti, a jedna trećina slučajeva se može izlečiti ukoliko se dijagnostikuje u ranoj fazi bolesti i lečenje započne na vreme.

Naš cilj je da vam pomognemo da razumete kako možete preduzeti korake da sprečite nastanak oboljenja i živite zdraviji i duži život.

Svako može da smanjisopstvenirizik odraka ako se pridržava jednostavnih saveta:

1. Prestanite da pušite

2. Hranite se pravilno, raznovrsno, vodite računa o telesnoj težini

3. Budite fizičkiaktivni

4. Smanjite konzumiranje alkoholnihpića

5. Izbegavajte neumereno izlaganje suncu

6. Sa kancerogenim materijama rukujte prema uputstvu

7. Smanjite profeseionalnu izloženost kancerogenim materijama korišćenjem zaštitne
Opreme

8. Izbegavajte izlaganje stresu koliko možete

9. Redovno kontrolišite zdravlje kod vašeg doktora

Prevencija i rano otkrivanje su najuspešnije oružje u borbi protiv raka. Važno je obaviti:

– Ginekološki pregled jednom godišnje

– Samopregled dojke jednom mesečno i pregled dojke kod izabranog lekara

– Posle 45.god. svake druge godine mamografiju

– Posle 50.god. skrining test ili pregled debelog creva

– Posle 50.god. skrining test ili pregled prostate

– Pratiti svoju kožu i za svaku promenu na vreme se obratiti lekaru

Linkovi
 Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije
 Agencija za lekove
 Famaceutski fakultet Beograd
 Farmaceutska komora Srbije
 Finansijski izveštaj
 Komora medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara
 Ministarstvo zdravlja Srbije
 Savez farmaceutskih udruženja Srbije
 Udruženje farmaceuta Vojvodi
ne